Za objavu i početak ustanka Srba u Šumadiji, odakle će se za veoma kratko vreme preneti i na ostale nahije Beogradskog pašaluka, uzima se zbog u Orašcu koji je održan 2/14.februara. Zbor u Orašcu je imao obeležje dogovora viđenijih narodnih predstavnika iz  Šumadije:kragujevačke, rudničke i beogradske nahije, kao i pojedinaca iz smederevske i jagodinske nahije. To su bili knezovi, sveštenici, trgovci stokom, istaknuti hajduci. Pored Karađorđa, u Orašcu su od poznajih ljudi bili prisutni orašački knez Marko Savić, koraćički Vićentije Petrović, trgovci Teodosije Marićević, Milutin Savić Garašanin, prota Atanasije Antonijević, od hajduka Stanoje Glavaš, Veljko Petrović, Vule Ilić Kolarac i drugi. Orašački zbog je održan na mestu zvanom Marićevića jaruga. Tu je uz opštu saglasnost svih prisutnih izabran za vođu ustanka Đorđe Petrović, poznatiji kao Karađorđe. Bukovički prota Atanasije izvršio je zakletvu  i time skupu dao sakralno obeležje Posle završenog zbora prešlo se odmah u akciju, pa je još istog prepodneva zapaljen osmanski han u Orašcu, a handžije i sejmeni pobijeni ili rasterani, čime je i praktično i simbolički započela „buna na dahije“ Još u toku istog dana bili su spaljeni hanovi i u selima Raniloviću, Topoli i Žabarima, a pokret se odmah proširio i na susedna sela kosmajska  sela beogradske nahije U toku noći i sutradan, ustanici su spalili hanove i rasterali handžije i subaše iz sela Drlupe, Rogače, Dučine, Stojnika. Drugog dana bila je kod sela Sibnice razbijena i veća grupa Turaka koja je iz Beograda išla za Rudnik. Ustanak se potom preneo na širu okolinu Orašca i Topole. Brz razvoj ustanka i istrebljenje organa vlasti po srpskim selima uveliko je zabrinuo dahije. Zbog toga oni šalju u pobunjene krajeve Aganliju, za koga se smatralo da je bio za blaži način upravljanja  rajom, kako bi nagovorio Srbe na pomirenje. Do susreta Aganlije i Karađorđa došlo je 12/24. februara u selu Drlupi . Razgovor se završio neuspešno zbog međusobnog nepoverenja i borbe koja je odmah započela. Tu su Srbi ranili Aganliju  i ubili neke njegove pratioce, pa su se ostali Turci povukli. Goneći ih, Srbi su preneli ustaničku akciju u neposrednu blizinu Beograda.Tada se javno odmetnula od Turaka i gročanska „nahija“ s knezom Vasom Čarapićem iz sela Beli Potok, zatim posavska knežina s knezom Simom Markovićem iz sela Veliki Borak. Za njima je usledila i smederevska nahija koju su predvodili knez Đuša Vulićević iz Azanje i Obrad iz Krsne.Time su veze Beograda sa unutrašnjošću pašaluka bile presečene. Boj na Drlupi je znatno povećao samopouzdanje kod ustanika. Kako se ustanak širio dalje, dahije su pokušale da smire narod šaljući beogradskog mitropolita Leontija i devetnaest Turaka u Palanku na razgovore sa Karađorđem. Pregovori nisu uspeli zbog insistiranja srpskih ustanika da srpsko-turski ugovor garantuje austrijski car. Posle toga su Srbi organizovali opsadu Beograda. Zatim su ustanici krenuli na Valjevo i Šabac. Zauzećem Valjeva i opsadom Šapca bila je oslobođena cela teritorija od Kolubare do Cera i Mačve sem sokolske nahije, i Jadra i Rađevine koji su pripadali bosanskom pašaluku. U velikoj borbi na Dubokom Potoku blizu Ćuprije, ustanici su uz velike žrtve odneli pobedu 11/23. marta nad udruženim snagama dahijskih pristalica i čuvenih krdžalija Alije Gušanca. Posle ove pobede i pobede kod Svilajnca bio je oslobođen gotovo ceo istočni deo Beogradskog pašaluka. Kao narodne vođe istakli su se Paulj Matejić, Milovan Resavac, Stevan Sinđelić, Momir iz Lučice, Milenko Stojković iz Kličevca i Petar Teodorović Dobrnjac. Goneći Kučuk-Aliju, ustanici su pod Karađorđevom komandom zauzeli Kragujevac 23. marta (4 .aprila po novom kalendaru), odakle je Kučuk-Alija otišao u Jagodinu da stvori bazu za dalje okupljanje. Sutradan su Srbi naneli poraz Turcima kod Batočine. Posle Batočine Srbi su zadali ozbiljan udarac Turcima kod Jagodine i oslobodili nahiju jagodinsku. Kod Leštana je Turcima nanet novi poraz. Tu je Srbe predvodio Vasa Čarapić. Za dva i po meseca dahijska vlast u deset nahija Beogradskog pašaluka bila je ukinuta, dahije vojno potučene, a Beograd opsednut. Ukupna snaga ustanika u aprilu 1804. bila oko 25.000 ljudi.

Korišćena literatura: Istorija srpskog naroda V-1, Beograd 1994.