Izmene Porodičnog zakona ponovo su u fokus javnosti stavile jedno od najosetljivijih društvenih pitanja – gde prestaje roditeljsko pravo, a počinje zaštita deteta. Predložena rešenja donose jasnu zabranu fizičkog kažnjavanja, ali i uvode nove mehanizme kontrole, među kojima je i takozvani korektivni nadzor nad roditeljima.

Prema predlogu, svaki oblik telesnog kažnjavanja mogao bi da pokrene reakciju sistema – od savetodavnog rada i edukacije, do uključivanja centara za socijalni rad. Dok jedni ove izmene vide kao neophodan korak ka boljoj zaštiti dece i jasnom postavljanju granica prihvatljivog ponašanja, drugi upozoravaju na rizik od preteranog mešanja države u porodični život i stvaranja dodatnog pritiska na roditelje.

O tome kako će se nove mere tumačiti u praksi, govorio je stručnjak za socijalnu i porodičnu zaštitu Dragan Vulević, koji je i ranije učestvovao u izradi zakonskih rešenja u ovoj oblasti. On naglašava da predložene izmene treba posmatrati kao „razvojnu pravnu normu“, koja podrazumeva da se prilikom procene uzimaju u obzir intenzitet i kontinuitet fizičkog kažnjavanja.

• „Ukoliko se kao vaspitna metoda duže vreme primenjuje i nanosi štetu po razvoj i rast deteta“, ukazuje Vulević, objašnjavajući da se tek u takvim situacijama aktiviraju stroži mehanizmi zaštite.

On dodaje da sankcije mogu obuhvatiti više nivoa – od upozorenja i savetovanja, do korektivnog nadzora, pa i lišenja roditeljskog prava u ekstremnim slučajevima, uz primenu mera zaštite od nasilja.

• „Korektivni nadzor znači da se uz pomoć institucija prevazilaze nedostaci u vršenju roditeljskog prava. Tada smo predvideli, a i sada je delimično prihvaćeno, da se kroz preventivni nadzor roditeljima omogući da se informišu i edukuju za primenu nenasilnih metoda vaspitanja dece“, objasnio je Vulević za Radio-televiziju Srbije.