Српска православна црква и верници данас обележавају Усековање главе Светог Јована Крститеља, Пророка, Претече и Крститеља Господњег. Реч је о дану посвећеном успомени на смрт светитеља који се у православљу поштује као један од најзначајнијих пророка.

Светом Јовану Крститељу посвећено је шест празника током године, а народ овај празник назива и Јесењи Свети Јован, Јован Главосек или Јован Секован.

Празник подсећа на страдање Светог Јована, који је јавно осуђивао неправду и неморалан живот цара Ирода. Према предању, Ирод је наредио да се Јовану одсече глава након што је то затражила Иродијада, жена Иродовог брата коју је цар узео за супругу. Јованова глава донета је на тањиру, чиме је испуњено наређење владара.

За данашњи празник везује се строг пост, а верницима се, када је могуће, препоручује и такозвано сухоједење – конзумирање једноставне, некуване посне хране. Уколико Усековање падне у суботу или недељу, пост се ублажава и дозвољени су уље и вино.

У народној традицији постоји обичај да се на овај дан не једе из тањира, већ се храна узима другачије, као и да се избегавају намирнице и плодови црвене боје, у знак сећања на крв и страдање Светог Јована.

Празник прати и низ других народних обичаја. Не препоручују се тежи физички послови, а дан се традиционално користи за одлазак у природу и брање лековитог биља. Посебно се избегавају послови повезани са семеном.

Усековање главе Светог Јована Крститеља обележава се и као крсна слава, а у појединим крајевима одржавају се вашари.

Занимљиво је да је управо на празник Усековања, 1914. године, рођен и патријарх српски Павле, један од најомиљенијих српских духовника новијег доба.