Измене Породичног закона поново су у фокус јавности ставиле једно од најосетљивијих друштвених питања – где престаје родитељско право, а почиње заштита детета. Предложена решења доносе јасну забрану физичког кажњавања, али и уводе нове механизме контроле, међу којима је и такозвани корективни надзор над родитељима.

Према предлогу, сваки облик телесног кажњавања могао би да покрене реакцију система – од саветодавног рада и едукације, до укључивања центара за социјални рад. Док једни ове измене виде као неопходан корак ка бољој заштити деце и јасном постављању граница прихватљивог понашања, други упозоравају на ризик од претераног мешања државе у породични живот и стварања додатног притиска на родитеље.

О томе како ће се нове мере тумачити у пракси, говорио је стручњак за социјалну и породичну заштиту Драган Вулевић, који је и раније учествовао у изради законских решења у овој области. Он наглашава да предложене измене треба посматрати као „развојну правну норму“, која подразумева да се приликом процене узимају у обзир интензитет и континуитет физичког кажњавања.

• „Уколико се као васпитна метода дуже време примењује и наноси штету по развој и раст детета“, указује Вулевић, објашњавајући да се тек у таквим ситуацијама активирају строжи механизми заштите.

Он додаје да санкције могу обухватити више нивоа – од упозорења и саветовања, до корективног надзора, па и лишења родитељског права у екстремним случајевима, уз примену мера заштите од насиља.

• „Корективни надзор значи да се уз помоћ институција превазилазе недостаци у вршењу родитељског права. Тада смо предвидели, а и сада је делимично прихваћено, да се кроз превентивни надзор родитељима омогући да се информишу и едукују за примену ненасилних метода васпитања деце“, објаснио је Вулевић за Радио-телевизију Србије.