Општина Лапово је општина у Шумадијском округу. Састоји се из два насеља, Лапово (варошица) и Лапово (село). Према попису из 2011. године у општини живи 7.837 људи.

Лапово се налази у средишњем делу тока Велике Мораве. Насеље се пружа правцем север- југ које је са три стране окружено рекама. На северу река Рача, на југу Лепеница које теку у истом правцу паралелне једна на другу које се уливају у Велику Мораву , а са источне стране се налази брдо које представља последње обронке планине Рудник. Укупна површина Лапова износи 55 км2. Лапово је на надморској висини од 107 метара. Положај је одређен координатама између 440 08, 45” и 440 13, 30“ СГШ и 210 01, 20“ и 210 09, 30“ ИГД.

Лапово представља значајан саобраћајни чвор Србије због тога што кроз Лапово пролази ауто- пут Е- 75 који повезује средњу Европу и Блиски исток. Упоредо са ауто- путем налази се међународна железничка пруга Београд- Ниш- Скопље- Атина.

Повољан географски положај и природни услови Лапова и околине били су погодни за људски живот још од најстаријих времена. Сведок тога су археолошка налазишта која датирају из античког периода. Многи историчари сматрају да је археолошки локалитет „Шавац“ претеча данашњег Лапова. На месту римског насеља „Шавац“, у средњем веку спомиње се село „Шавче“ у повељи кнеза Лазара из 1381, године које он дарује манастиру Раваници. Године 1398. деспот Стефан Лазаревић наводи да му је у побуни која се водила против њега, највише помогао верни војвода Михајло, господар „Хлапове Пољане“(Лапово).

Из свега овога се може закључити да је Лапово насеље средњовековног порекла. Кроз историју је променило пуно назива, а данашњи назив је добило у 18. веку.

По ослобођењу од Турака, Лапово, због свог економско- геогрфског положаја је нагло почело да се развија. 1826, године је у Лапову саграђена црква, а 17, марта 1896, године краљевим указом је прогашено за варошицу. До тада је било највеће село у Србији које је занатлијске радње, механе, дућане у железничку станицу.Лапово наставља свој развој узлазном путањом, повећава се и број становника. 1912, године завршена је изградња цркве, која која је посвећена Преподобној Матери Параскеви.

Те 1912, почиње Први Балкански рат, недуго после Првог и Други,а после и Први светски рат или како су га у то време звали Велики рат, јер већег није било до тада. У свим тим ратовима многи Лаповци су дали животе за своју отаџбину. Уследило је ослобођење, а пошто је Лапово било место од стратешког значаја, непријатељ је уништио саобраћајне објекте.

Следи период благостања, обнова земље. Цена слободе била је превелика, много радно способних мушкараца је погинуло у ратовима. 1928, године, у време кризе из Лапова се иселило петнаестак породица, углавном сиромашних, без земље. Они су добили манастирско земљиште у околони Тетова, а многи од њих су се вратили у завичај.

У међуратном периоду основано је ловиште и обновљена је свилара.

Приближава се Други светски рат, а Југославија поново бива нападнута и улази у рат. Уследио је муњевити пораз и окупација од нацистичке Немачке. Немцима је било важна тачка у даљем продору према Грчкој, зато су највише бранили пругу која је била најчешћа мета борцима Партизанског покрета. Много Лаповаца је погинуло у тим акцијама против окупатора. После четири година рата долази ослобођење. Немачка је поражена, а у Југославији власт преузимају комунисти. Следи обнова земље, оснивају се предузећа, задруге итд. Доласком нове власти, Лапово губи статус општине који је добило 1955. године и од 1. јануара 1960. године налази се у оквиру општине Баточина све до 1991. године када опет добија статус општине.