Припада Шумадијском округу, окружена општинама Крагујевац, Краљево, Чачак и Горњи Милановац. Заузима порвршину од 413 км са 36 насељених места у којима живи 16.148 становника (попис 2002. год.).

Сам географски положај општине обезбеђује веома добру саобраћајну повезаност са околином. Саобраћај се углавном одвија преко магистралних путних праваца Крагујевац - Чачак и Крагујевац - Краљево и регионалним путевима Кнић-Баре; Крагујевац - Горњи Милановац, преко којих се обезбеђују излазак на ауто-пут Београд-Ниш и ибарску магистралу.

Постоје убедљиви подаци, да је Општина Кнић (Гружа) била насељена још у млађе камено доба. О томе говоре ископине о великом насељу у гривачком пољу поред реке Груже, као и многа оруђа од камена која се налазе у свим крајевима Кнића (Груже).

Име Борча, како се називао предео у Книћу, помиње се први пут према писаним подацима, у првој половини XИИИ века, када је Стеван Првовенчани подигао манастир Жичу. Једном хрисовољом из тог доба он додељује, између осталих и Жупу Борач манастиру Жичи. У касније доба, када се испред Турске најезде граница српске државе све више померала на север, Кнић (Гружа) добија све већи значај, а њени градови Честин и Борач постају важна упоришта. Када су подигнути ови градови, о томе нема писаних трагова. Неки наши историчари сматрају, да су им темеље ударили још стари Римљани. Али, за време Немањића они су још више утврђивани и проширивани, пошто су били на периферији државе. Они су служили тада као јака утврђења у одбрани од Мађара и других насртаја.

У Борчу је деспот Стеван потписао 2. децембра 1405. године трговачки споразум са Дубровачком Републиком, којим им даје привилегије што су имали за време цара Душана и кнеза Лазара, да могу по Србији трговати.

Године 1438. турски цар Мурат ИИ осваја добар део српских земаља, па и Гружу, Честин и Борач, као и град Острвицу под Рудником. Од тада се губи њихов знаћај. Гружа је тада добрим делом попаљена, а становниство одведено у ропство.

Добивши ове крајеве Пожаревачким миром 1718. године Аустријске власти вршиле су попис становништва у освојеним крајевима и у Гружи је тада било: 4 куће у Бечевици, 5 кућа у Борчу, 4 куће у Голочелу, 6 кућа у Грошници, 2 куће у Дивостину, 3 куће у Драчи, 5 кућа у Книћу, 1 кућа у Липници, 4 куће у Честину, 3 куће у Петропољу, 2 куће у Дубрави, 5 кућа у Љуљацима, 2 куће у Белом пољу и код манастира Враћевшница 2 куће.

За време првог српског устанка 1804. године, Гружа је била прилично насељена.

Значајне историјске тренутке са почетка XX века становници Книћанске општине памте по многобројним Српским ратницима који су своје животе дали за слободу током првог светског рата, као и велики број жртава током другог светског рата.

Међу првим школама у маленој Србији отворена је школа у Честину 1818. године. Њен први учтељ био је Николај Николајевић из Честина, а 1812. године отворена је школа и у стародревном деспотовом граду Борчу, а потом у Драчи и Враћевшници.