Српска православна црква и верници данас обележавају Велики петак, најтужнији дан у хришћанству, посвећен сећању на страдање и распеће Исуса Христа на Голготи. Према хришћанском учењу, Христос је тог дана добровољно поднео жртву ради спасења човечанства.

Велики петак протиче у знаку тишине, молитве и строгог поста. Многи верници не узимају храну током целог дана, док се други задржавају на хлебу и води. Чак и они који нису постили током претходних дана, на овај дан настоје да испоштују пост, као израз поштовања и духовне припреме за Васкрс.

У православним храмовима служи се вечерње богослужење, када се износи плаштаница – платно са представом Христовог полагања у гроб. Она се поставља на посебно украшен сто испред олтара, који симболизује Христов гроб. Уз звуке клепала, верници обилазе око храма, што симболично представља Христову сахрану. Након тога, плаштаница остаје изложена, а верници јој прилазе у тишини и молитви.

Према народним обичајима, на Велики петак се не обављају тешки послови у кући и пољу, јер је дан посвећен миру и духовности. Један од ретких „послова“ који се сматра прикладним јесте фарбање ускршњих јаја. Традиционално се боје у црвену боју, која симболизује Христову проливену крв и нови живот. Прво обојено јаје, познато као „чуваркућа“, чува се током целе године и приписују му се заштитна и благотворна својства.

Народна веровања везана за овај дан говоре и о временским приликама – ако пада киша, верује се да година неће бити родна за шљиве, док сунчано и топло време наговештава добар род воћа.

Велики петак представља најдубљи тренутак хришћанске туге, али и увод у радост Васкрсења, празника који симболизује победу живота над смрћу.