Град Крагујевац

На подручју Града Крагујевца налазимо бројне трагове људског живота и остатке материјалне културе још из праисторије. Пре доласка Словена, на територији града (и читавог Балканског полуострва), живели су Илири и Римљани, који су, такође значајно утицали на развој ових крајева. Ову територију Стефан Немања осваја од Византије и припаја је српској држави, у XИИ веку. Долинама бројних водотока, путеви су водили ка територији данашњег града, где првобитно настаје „пазариште“, трг или „панађур“, на којем се, ради размене производа окупљају становници из околине, а касније и путници.

После пада српске државе под турску власт, на подручју Крагујевца развија се веома значајно насеље, које се под називом „Крагујевџа“, први пут помиње 1476. године у турским списима, који се данас чувају у Архиву владе Турске у Истанбулу.

Сматра се да назив града потиче од крагуја, птица грабљивица, које су се користиле за лов, попут данашњих соколова, а изгледом подсећају на орлове и налазе се на данашњем грбу града.

После ослобођења, 1944. године, град се обнавља и временом постаје препознатљив по компанији „Застава“ и производњи спортског и ловачког оружја, као и готово 4.000.000 путничких и теретних аутомобила. Деведесетих година у граду се готово гасе аутомобилска и друга индустријска производња, да би после 2000. године поново доживео привредну експанзију.

У Крагујевцу данас живи око 190.000 становника и по величини је четврти град у Србији. Налази се у крагујевачкој котлини, на тромеђи Гледићких планина, Рудника и Црног Врха, а до њега се може доћи из пет путних праваца. Најзначајнија је повезаност са међународним коридором 10, којим се од Београда стиже аутопутем за сат и по (140 км). На територији града налази се географски центар Србије, 8 километара северозападно од центра, због чега Крагујевац има изузетно повољан саобраћајно-географски положај. Град се налази на надморској висини од 173 до 200 метара и простире се на око 835 километара квадратних.

Град Крагујевац је носилац индустријског и привредног развоја региона Шумадије и Поморавља, а уједно је и административни, универзитетски, здравствени, културни и спортски центар, а данас га са разлогом називају градом младих, односно градом будућности.

Посетиоцима се пружа могућност да се упознају са вредном културно-историјском заоставштином, верским, природним и спортским знаменитостима, али и да уживају у квалитетној угоститељској понуди, богатом ноћном животу и разноврсним дешавањима.