Повољан географски положај и природни услови на територији општине Топола стварали су повољности за живот људи на овим просторима још од најстаријих времена. Локалитети и археолошки налази потврђују ове констатације.

У доба неолита постојало је велико насеље на локалитету Дизаљка у селу Липовац и мања неолитска насеља у атарима Блазнаве, Доње Трнаве, Белосаваца и Тополе.

У античко доба данашња територија тополске општине била је у саставу провинције Горње Мезије, која је представљала житницу римске империје.

На подручју варошице Топола пронађени су остатци римске материјалне културе: капители стубова и трагови темеља из касне римске периоде (Светлић). Такође, пронађени су и остатци византијских грађевина и новац који указују на присуство ране византијске цивилизације на овом подручју (Маскар).

Из средњевековног доба су и цркве и манастир у селима Горович и Доњој Шаторњи, које су рушене и обнављане. Црква у Горовичу потиче из XИВ и XВ века, задужбина Стевана Ђурђа. У долини Никољске реке у Доњој Шаторњи, налази се средњевековна црква коју је подигао 1425. године, властелин деспота Стевана Лазаревића – Никола Дорјановић, у спомен деспоту Николи, до 1835. године Никоље је био манастир а тада је претворен у цркву. Никоље је једнобродна градјевина са малим кубетом, чији живопис потиче из 1850. године.

Данашњу варошицу Тополу основао је Карађорђе Петровић око 1781. године која је у време великог Вожда представљала центар око кога се народ окупљао. Градњом утврђеног града 1805-1813. године Топола је постала значајно стратешко насеље и Карађорђева престоница.  И поред тога што је нахија носила име Крагујевац, који је био центар,‘’по свом политичком значају далеко испред њега иде Топола у Јасеници, где је био стан врховног Вожда и престоница устаничке Србије’’, – др Б.Марковић: Крагујевачка нахија 1815-1839, св. 1 Државна архива НР Србије, Београд, 1954.

Највећи успон у развоју варошице Тополе  осетио се доласком на власт кнеза Александра Карађорђевића, који је обновио град, конаке и задужбину свога оца, подигао гостионицу, касарну за кавалеристе. Настојањем кнеза подигнуте су свештеничка кућа, школа, среска и општинска кућа, установљена су два годишња вашара, који су узроковали јачање Тополе као трговачког центра.